Koroziju definišemo kao fizičko-hemijsku reakciju između materijala i njegove sredine koja prouzrokuje promene u svojstvima tog materijala i često štetno utiče na njegovo dalje delovanje. Generalno metali u prirodi teže ka tome da pređu u stabilnije oblike, koji su za većinu njihovi oksidi, sulfidi i slična jedinjenja. Upravo ta težnja predstavlja pokretačku snagu korozije: metal prelazi u svoj stabilniji oblik, pri čemu se sam rastvara odnosno korodira. Kod gvožđa dolazi do pojave rđe.

Bez obzira na to da li se korozija javlja na metalima ili legurama izloženim vodi, vazduhu ili zemlji, moramo biti svesni da se u osnovi radi o elektrohemijskom procesu i da, dakle, dolazi do pojave elektrohemijske struje od jednog metala prema drugom preko elektrolita.

Pokretačka snaga procesa je razlika između potencijala dva metala. Kod atmosferske korozije ulogu elektrolita preuzima vodeni sloj koji nastaje na svakoj metalnoj površini zbog apsorpcije atmosferske vlage. Kod različitih konstrukcija koje su u kontaktu sa zemljom, elektrone koji nastaju u procesu oksidacije može preuzeti zemlja. Ako je prisutan elektrolit i ako je zemlja negativnija od metala, uspostaviće se električna struja od metala prema zemlji, što će prouzrokovati koroziju.

Najviše proizvoda je napravljeno od čelika koji je podložan koroziji. Toplo cinkovanje, zaštita gvožđa i čelika cinkom, verovatno je ekološki najprihvatljiviji i najekonomičniji postupak antikorozivne zaštite. Prema ocenama, na koroziju se u SAD potroši oko 4 % BDP. Dobra antikorozivna zaštita je efikasno sredstvo za smanjivanje energetskih potreba zgrada i konstrukcija. Svakih 90 sekundi u čitavom svetu jedna tona čelika pretvara se u rđu, a na svake dve proizvedene tone čelika jedna zamenjuje rđu. Upotrebom toplog cinkovanja za zaštitu od rđe po svakoj toni zaštićenog čelika uštedimo toliko energije da zadovoljimo energetske potrebe prosečne porodice za nekoliko nedelja.

Toplo cinkovanje (upotreba cinka za zaštitu čelika) je dugoročno efikasno. Reč je o uštedi energije i prirodnih izvora uz minimalan uticaj na sredinu. Toplo cinkovanje decenijama štiti čelične konstrukcije i smanjuje održavanje na minimum.

Budući da poznajemo uzroke nastajanja korozije, možemo brzo pronaći adekvatno rešenje. Kiseoniku, različitim gasovima, kiselinama ili bazama, solima i vlazi potrebno je sprečiti pristup površini metala. Čelik moramo prevući tankom metalnom ili nemetalnom prevlakom koja ga štiti od dalje korozije. Najvažnije kod svake zaštite je da površina metala mora biti dobro očišćena i odmašćena, jer se u suprotnom zaštitni sloj neće uhvatiti za podlogu.